Odličan tekst o veoma važnoj temi. Ali se oko njega verovatno neće polomiti desetine komentatora i stotine "lajkova". To sa malim gazdinstvima jeste i moglo je da bude rešenje, ali se plašim da od toga više nema ništa i da je sve što vredi već bezecovano od nekih šeika ili hrvatskih i drugih tajkuna.

Mozda vise konkretnih detalja i cifara.

Narod nema para za taj vid odmora. A ta seosoka gazdinstva nisi baš ni jeftina,jedna porodica da zapuca iz Beograda na Zlatibor prvo će biti opešeljena kroz putarine,potrošiće benzin,pa dok plati smeštaj... S druge strane prosečna srpska pordoica pre će da štedi tokom cele godine za neki Tasos,Zakintos,Halkidki..i da se bukvalno nauživaju na moru 10 dana. Naše planine ne mogu da porede sa prelepim grčkim ostvima..koliko je god Srbija lepa,Grčka je 5 puta lepša...a narod ide tamo gde je bolje. Ta seoska gazdinstva osim dobre hrane i smeštaja nemaju više šta da ponude. Čovek kad tamo ode hoće da ima ispunjen dan : doručak,jahanje,vošnja kajakom,planinaranje,kampovanje,vožnja motorom..malo ko to ima u svojoj ponudi.

Ljudi to vec rade.Ako se u to ukljuci drzava,stvar ce brzo propasti.Ovakvu pricu mogu da iznesu samo mladi,sposobni i ideji predani ljudi.Ono sto je sporno u tekstu je da bi neko ko je odrastao u soliteru,mogao da radi ovako nesto .Ja u to ne verujem.Iz milion razloga.Po meni mnogo je realnije da neko ko vec ima kucu i zivi seoskim zivotom,poveruje da je moguce da neko dodje i plati da prespava na njegovom imanju,sobzirom da se odatle bezalo glavom bez obzira,u zadnjih 50 godina.Kuce i vajati su vazni ali turista koji bi dosao u ovakav ambijent trazi pre svega kontakt sa prirodom,i domacina koji je deo te price.Tu hibridi nece proci.Ovo svakako nije sansa srbije,ali jeste sansa za pojedince koji prepoznaju vreme i mogucnosti koje ovakav zivot donosi.

Ovakva lupetanja slušam svakoga dana od onih koji nikada nisu živeli na selu, onih koji nisu ni jedan stručak kukuruza okopali, kofu šljiva nakupili, jedan otkos trave pokosili, onih koji ne razlikuju lopatu od motike a grabulje od vila ...
Lupetati da u seoskim domaćinstvima pare leže po podu a samo su potrebne vredne ruke da ih sakupe može samo teški neradnik i diletant.
Bez pomoći države selo će odumreti jer se u njemu niko više ne ženi, ne udaje, ne rađa!!!
Odumiranju sela, kao i cele Srbije, nema spasa jer su na vlasti najcrnji neradnici i diletanti od kad je država Srbija nastala.
Nad Srbijom je nebo zatvoreno.
Samo nas grom može spasiti.

Da nastavim, ja živim u Austriji i ovdje su ljudi na selu bogati. Imaju dobro uređene prilaze i infrastrukturu i njihovi proizvodi su skupi. Na pijaci njihovi proizvodi u principu koštaju isto ili nešto malo manje nego u marketima, ali je prednost u tome što su lokalni, svježi, kvalitetniji i raznovrsniji.
ŠTo se tiče odmora na seoskim gazdinstvima, to je ovdje prilično rašireno i ljudi su napravili turističku atrakciju od onoga što nama ne bi palo ni na kraj pameti.
Ipak, sve to funkcioniše u saradnji sa industrijom i jakom ekonomijom tako da se te oblasti međusobno dopunjuju i pomažu, a domaća klijentela predstavlja značajan izvor prihoda.

Mislim da sve moze da se nauci, pa i poljoprivredni poslovi, ali drzava treba da obezbedi infrastrukturu: put, skolu, dom zdravlja, telefonske linije i internet, irigacione kanale, veterinarske stanice, beskamatne kredite i izuzece od placanja poreza.
Svugde u svetu drzava subvencionise poljoprivrednu proizvodnju i selo jer je proizvodnja kvalitetne hrane skupa (a neki od razloga su i da se delovi teritorije ne isprazne, kako se sada upravo desava u Srbiji, ili da bi se sprecilo stihijno doseljavanje u gradove). Interesantni su programi koji se sprovode napr. u Francuskoj ili Turskoj. (U Turskoj drzava direktno podrzava i seosku nepoljoprivrednu proizvodnju, napr. radionice za tkanje tradicionalnih cilima i tepiha u ruralnim krajevima, cime se cuva stari zanat, zene imaju mogucnost zaposlenja u selu, smanjuje se iseljavanje u gradove, a posete radionicama su deo turisticke ponude.)
U Srbiji ima pomeranja na selo, ali to ce ostati bez vecih efekata bez drzavne podrske.

Hvala autoru! Namera je dobra i poštena i naći će sigurno odjeka kod onih koji imaju uši da čuju i oči da vide a ovi, ostali, nek' pijuckaju svoj espreso do sudnjeg dana i neka se do sudnjeg dana žale na nesrećnu sudbinu.
Što mi reše jedna šveđanka na zapuštenoj tvrđavi Ram, na Dunavu:
-Ovi ljudi sede na ćupu zlata i kukaju na nesrećnu sudbinu!

Ljudska priroda je takva da se ide putem manjeg otpora. Ako neko pamti Geteovog Fausta 2, sigurno se seća razgovora Boga sa ahanđelom. Zašto je Bog stvorio đavola? Zato što se čovek ulenji, a đavo ga otpozadi bocka i tera da radi. Vi imate danas dosta đavola, tj. nestašica i nemaštine koje bi trebalo da pokrenu privrednu delatnost. Ali znate kako je to kod nas uvek bilo: Imam fakultetsku diplomu i drugi treba da mi nađu posao umesto da ga sam stvaram, pa ako treba, da i uprljam ruke. Sramota je u neradu, i kad ljudi to shvate, biće bolje. Završiću stihovima jedne Geteove balade:
Tages Arbeit, abend Gäste,
Sa'ure Wochen, frohe Feste,
Sei künftig dein Zauberwort.
----
Danju rad, uveče gosti,
Teške nedelje, vesele svečanosti,
Neka bude tvoja buduća čarobna reč.

o drzavi i poljoprivredi necu ...ima kompetentnijih od mene

ali o nezaposlenima u gradu u stanu
o zdravom zivotu...o boljem zivotu na selu

e pa sa te tacke sam jako strucan

autor je absolutni diletant...i sve ostalo sto vec
neko lepo rece

do te mere da imam osecaj da je autor

JAPIJEVAC NEKRETNINA KOJI HOCE DA NAM PRODA
STAN
KAO STO NAM POLITICKI JAPIJEVCI PRODAJU DRZAVU

A SVE NA ISTU FORU

Seoska gazdinstva će biti ugašena sledeće godine, liberalizacijom uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. Na manjim seoskim imanjima će živeti bedinja, i od svoga rada neće moći da školuje ili leči svoju decu. Manite romantiku seoskih turista.

Bojane,kao da sam pročitao sve(ima mnogo slovnih oznaka),uzeo si mi reč iz usta.
Zamisli svakom seljaku(i onom gradskom)da daš deset hiljada da otvori(ne kafanu)salaš,poljo.dobro...
i to po članu domaćinstva.
Tako jednostavno a nema bolje.
Kakav MMF,svetske banke i ostali glodari.
Budžet,konkurs,jedan dan rešenje,pare na račun,rok(grejs period recimo pet godina)i bog te veseli.
Ali gde je tu on?

Ima tu više dobre namere, nego poznavanja stvari.
Ima (sve više, ali je to ukupno mali broj) ljudi koji se bave seoskim turizmom, ima uspešnih primera, ali najveći broj njih su oni koji su počeli s postojećim vikendicama, imanjem u vlasništvu, ili su namenski izgradili objekte, naročito u već razvijenim centrima kao što su Kopaonik, Zlatibor, Tara, Fruška Gora, Golija ... što nije pravi seoski turizam, jer se svodi na iznajmljivanje soba i apartmana.

Međutim, nema tu još pravog tržišnog ponašanja. U Grčkoj van glavne sezone možete smeštaj da dobijete budzašto, a kod nas su cene iste ili približne preko cele godine. Zato Grci zarađuju i van sezone - na gorivu, hrani, uslugama, a kod nas sve zvrji prazno, jer nikako da se dosete da je bolje i dati smeštaj džaba a zaraditi na ostalome, nego nemati ništa.

Usput, gledajući sliku uz članak, NIKADA ne bih otišao u etno-domaćinstvo u kojem su natpisi na latinici. Čak i hotele i apartmane biram prema tome, a hvala Bogu, ima izbora, sve više.

Zdraviji i kvalitetniji život? Da! Ekonomski razvoj? Teško! Prethodni komentatori su dali dobra objašnjenja.

I da dodam, seoskim turizmom, za sada, može da se bavi vrlo mali broj domaćinstava. Razlog je ponuda i potražnja. Letovanje na selu nije popularno kao na letovanje na moru ili na planini, i taj trend se sigurno neće promeniti u neko dogledno vreme.

Odlicna ideja.Podrzavam je zbog osvjescavanja ljudi.Kako rece pokojni profesor sanskrita-samo su dva znaja vredna proizvodnja hrane -odece i medicina,ostalo hm..Razlikovati kramp od motike se da nauciti ,brzo.Pitanje kako odustati oz potrosackih ,vrednosti-treba strpljenja dok se ne ostvari.Tko voli raditi,tesko pa na suncu-moze se dobiti alergija,znoj.Ali nema depresija,nema bensedina i zivi se u ritmu vremena.Cesce se pogleda gore,manje dolje.
Jedva cekam da dodje taj dan da se vratim na selo,godina mozda ne vise.Osvjescavanje je pocelo to me raduje.
"svak se krece u redovnom sklopu,u svojoj slobodi po horoskopu"Tin Ujevic
Selo oslobadja.

ne osvrćite se na neverne Tome, kojih ima izgleda najviše među Srbima, i sadite bar voćke. Zalivanje traže sad po ovoj suši samo par puta godišnje. Kao što je rećeno, one n poznaju praznik-dakle, ne iziskuju stalnu negu odn. fizičko prisustvo.

a ako imate mogućnost ćešćeg obilaska, onda kupinu-jer traži više vode (zalivanje).

a da vmih neko oreže ii zalije za vreme suše, postoji mogućnost dogovora sa nekim.

ovo je dobar predlog za one koji imaju nasleđeno i sl. seosko imanje. Da se pre svega, ne otuđe od zemlje sasvim. Treba gledati kao što rekoh, u budućnost i iz tog aspekta.

iako je ore izdvojeni cenjeni diskutant, smatram ovo nepotrebnim unošenjem defetizma.

treba biti pre svega praktičan. ove domaća izvozno-uvozno preduzeća se neće nikad vratiti. Da sam ja tako razmišljao nebih sada ima već voćke u rodu.

imao sam trošak na 100 kom. sadnica oko sto evra. I moj rad, moba. I ništa više. Kao što koh, one rastu same, i ne poznaju praznike. A to su dugovečne voćke. Nemoram da špekulišem gledde cene, jer nisam od toga nipošto ovisan. Sve su odgajene po sada organskim standardima, iako nemam za to nikakav certifikat.

Dakle, ne treba biti ometen i pasiviiran sadašnjim stanjem, već treba biti maltene čak vizionar, videti širi vremenski obzor. Voćke su ionako dugovećne biljke, tako da par godina za njih ne znači puno.

Posebno bi preporučio podizanje zasada KUPINE (zapadna Srbija je možda najidealnije mesto na svetu). Jedino je problem voda/zalivanje za vreeme suše, pošt traži više vode (pogotovo novije sorte).

Radi se o izuzetno zdravoj/zdravom plodu. Takoreći-supernamirnici !

A sa domaćeg je podneblja. I to je mnogo bitno.

Možda bi, za početak, trebalo nekako ograničiti ili čak zabraniti doseljavanje u Beograd.
Nisam siguran, samo glasno razmišljam.

Ovako je trebalo govoriti posle drugog svetskog rata, kada su bile velike migracije iz sela u gradove.Faforizovan je grad, u gradu se lepo živelo, plata redovna,zagarantovana, dobijali se stanovi, radni staž, a na selu težak fizički rad, bez struje,mehanizacije,seljački porezi, neplodna zemlja, na pijacu u grad dvadesetak km preko brda sa 20-30 kg tereta na ramenu, ismejavanje seljaka...danas vidimo šta nam je sa selom. A,države nema bez sela i poljoprivrede. Preporučujem www.politika.rs/rubrike/šta-da-se-radi/Pusto i gluvo.It.tml(autor napisa je Miroslav Todorović)
Seoski turizam je turizam malih brojeva.Za njim je mala tražnja,to nije masovni turizam, a jedino masovni turizam može da bude generator razvoja.To je turizam na seoskom domaćinstvu,uslov za njegov razvoj je razvoj seoskog domaćinstva,i razvoj sela i poljoprivrede, i to tradicionalni razvoj, naravno uz nužno korišćenje tehn. dostignuća.Ali, iluzija je da cela Srbija sada batali poljoprivredu, a razvija seoski turizam.To je besmislica

Puste želje. Znate li koliko ljudi u većim gradovima još ima dvojnike? Kakav internet na selu. Kablovka, šta je to?
A puteve i da ne pominjem...
Bolje da je članak bio o avanturističkom turizmu.

Porodica na selu sa kucom i hektarom zemlje moze da opstane cak iako niko u njoj nije zaposlen. Porodica u gradu u istoj situaciji sa imovinom iste vrednosti moze samo da umre. Toliko. Pitanje je zasto toliko ljudi u Srbiji kuka da nema posao, zivi u gradu i ocigledno bira da umire polako i u mukama.

prosečno banatsko selo ima oko hiljadu stanovnika i do sto praznih kuća ( Mokrin, koji je mnogo veći, ima 500 praznih kuća). Dakle u jednom takvom, prosečnom banatskom selu godišnje umre oko 28 ljudi, a rode se 4 bebe. Ovaj odnos 4:1 održava se već više od decenije. Za dvadesetak godina rođenje bebe u selu biće ravno čudu, i dolaziće televizija da izveštava o događaju, u emisijama kakve su novosadsko "Petkazanje" ili beogradski "Eksploziv" i "Kvadratura kruga". Potpuno opremljena, nameštena kuća sa velikom baštom i pomoćnim zgradama može da se kupi za 7 000 evra, ali nema kupaca. Doseljavanja ima, ali dolaze uglavnom stariji ljudi, penzioneri, iz Beograda, Pančeva, pa i gradova iz unutrašnjosti Srbije. Razlog njihovog dolaska je taj, što ne mogu svojoj odrasloj deci da obezbede stan npr. u Beogradu, nego ustupaju svoj sopstveni, a oni jevtino kupuju kuću u nekom selu, tu žive i umiru.

Što se tiče kuće i bašte na selu, to je dovoljno za preživljavanje ali ne i za oživljavanje nekakve ekonomije.

Istorijska je cinjenica da savremena ekonomija nastaje onda kada su se pojavili viskovi hrane tj. kada su ljudi bili u mogucnosti da zadovolje sve svoje nuzne potrebe pa su zeleli nesto vise. Dalje, nakon sto bi poceo razvoj prehrambene industrije to bi povuklo razvoj hemijske i drugih lakih industrija, a konacno i teske industrije i doslo bi do ponovnog razvoja znacaja gradova i napustanja sela i ukrupnjavanja gazdinstava radi podizanja efikasnosti. Za tako nesto je potrebno oko 30-50 godina i odgovorna vlast koja ce znati da se sa paznjom odnosi prema drzavi i gradjanima, kao i odgovoran i radan narod. Meni se cini da ni jedan od ta dva preduslova ne ispunjavamo.

Tačno je što je prethodni komentator rekao da oprema košta mnogo, i da su ulaganja velika, ali to se odnosi na obrađivanje velikih površina. A ovde je, imam utisak, reč o preživljavanju, koje će nažalost biti sve prisutniji pojam u našem rečniku i životu. A za to je potrebno nekoliko ari zemljišta i desetak kokoški, što ne košta gotovo ništa. Mnogi penzioneri iz Beograda na taj način opstaju u mestima kao što su na primer Ivanovo, na samoj obali Dunava, i Idvor. Postoje, međutim, i krupni zemljišni posedi čiji vlasnici (naslednici) i dalje žive u velikim gradovima sve neuspešnije pokušavajući da se ponašaju kao (lažni) građani,a zapravo su već godinama tehnološki viškovi na nekakvom "čekanju" da navrše godine do penzije. Oni daju u zakup zemlju malobrojnim ljudima koji su u punoj snazi a koji su ostali u selima, i od toga žive.

Naslov teksta je "Mala seoska gazdinstva kao pokretac ekonomskog razvoja" tako da beg penzionera iz grada u selo uopste nije ideja teksta vec dolazak mladih koji bi radili.

Po mom misljenju najveca greska drzave je izjednacavanje poljoprivrede u centralnoj Srbiji sa poljoprivredom u Vojvodini ali to je skroz druga tema.

Oprema jeste skupa pa cak i ako je zastarela jer o novoj opremi vecina poljoprivrednika moze samo sanjati osim ako uzima kredite (to znamo gde vodi).

O kakvom ekonomskom razvoju je uopste rec ako ce taj potencijalni poljoprivrednik gajiti nekoliko kokosaka, koza i ovaca?

Srbija(i njeni stanovnici)se nalazi u tako dubokoj ekonomskoj crnoj rupi(obicno nazvano bankrot)da niko nema pravu ideju:kako iz toga da se izadjeKapital koji nije bio nesto posebno,nacionalizovan je(44.)i u toku decenija upropascen,zemlja prezaduzena u inostranstvu i nemamo vise ni sta da prodajemo da bi smo vracali dugovePrice o stranim investitorima su to-priceKo je lud da dodje tamo odakle svako ide?Mada se trudim i pratim,na moje pitanje:kako oziveti ekonomijuSrbije nigde nisam nasLa suvisli odgovorMukli mukPoSto se sada nalazimo ispod linije na kojoj smo bili posle 2.srp ustanka,nema nam druge nego da se vratimo sitnoj poljoprivredi i polurucnom sitnom zanatstvu,Da ponovo prodjemo provobitnu akumulaciju kapitala(koja je vrlo mucna-setite seDikensa)i da za200-300g dodjemo gde smo bili u vreme balkanskih ili posle Isv r.Otezava nam posao to sto smo u ta doba bili manje zaostali u odnosu na ostali svetSada je iAfrika ispred nas(prirodna bogatstva,jeftin zivot)Zato-treba nam sreca